10 dana oflajn

Ne sećam se kada sam poslednji put bio u situaciji da ću duže od par dana biti bez pristupa Internetu, barem otkako sam počeo da se ozbiljnije bavim istim pre 3-4 godine.

Ovo lišavanje je bilo svesno i namerno, ne bih li se odmorio od Interneta (pod pretpostavkom da na neki način umara biti stalno onlajn odnosno način na koji ga ja koristim) te da vidim da li sam navučen na njega kako neki (uklj. mene actually) misle.

Ovo je mala hronika moje i lišenosti Interneta nas par ‘internetlija’ koja je dala drugačije rezultate nego što smo pretpostavili, no otom potom.

Nulti, dan polaska – u vozu pevamo Bed Intruder tokom skoro svih budnih momenata putovanja. Imam neodoljivu potrebu da istvitujem divan poklon za rodjendan od Vekija i Dragane, hvala još jedared drugari!

I dan – na plaži pevamo Trolololo; žao nam što ne možemo da pustimo isti Tijani pošto ga je nekako propustila pa pokušavamo da joj opišemo. Ja kontam da ću morati nekako da dodam u autoresponder broj telefona za hitne situacije, što bi moglo da ispadne zeznuto pošto na ostrvu nema Interneta, bar tako čusmo.

II dan – na plaži pevamo Trolololo, Bed Intruder, Eto što sam vruć i Kuća Pos’o. Virtuelni FB status: Kli-kli-klik. (Onomatopeja moje svakodnevice.) Jeca ustvrdjuje da želi da se u potpunosti isključi iz svega digitalnog i verujem joj, malo i zavidim.

III dan – krećem da se paranojišem zbog toga što nisam još dodao broj telefona za eventualne hitne slučajeve. U glavi vidim brdo mejlova od klijenata koji pišu da im se sajtovi raspadaju a ja sam nedostupan.

IV dan – na recepciji hotela nedaleko od našeg smeštaja imaju wireless, w00t! Uzimam neki Samsung od drugara, obećava to što je sve touchscreen i ima ikonice za Facebook, Twitter i slično, mada je odmah trebalo da mi bude sumnjivo što ima ikonicu za Friendster? Naravno u praksi se telefon pokazuje kao nevidjeno njesra, sa sve brauzerom koji je recimo Lite verzija Lynxa. (Stvarno strašno, moja Nokija 3650 od pre 1000 godina je imala normalan brauzer, wtf…) Ipak sa ovim sam uspeo da vidim da nema požara nigde i da ne moram da se brinem. :)

Kasnije sam probao istu operaciju sa iPhoneom koji je ponela jedna drugarica sa kojim sam obavio sve što je trebalo za jako kratko vreme, i podsetio se da je to jedan od najboljih izuma u istoriji civilizacije, just sayin’.

Usput sam i malo varao – iako sam obećao da neću čitati mejlove bacio sam bio oko na jedan komentar koji je stigao na post o Srpskom filmu, jbg. :)

V dan – pročitao Cabernet kao Internet.

Virtuelni tweet: cevanica + cepanica = bol(nica) (inspirisano ovim)

VI dan – skoknuo na net da izvučem Damjanov CG broj za eventualni meetup. Varao, pogledao mejl sa finalnom verzijom logoa koji sam radio za dragog drugara Nemanju a koji su zajedno finalizovali i ucicili on i Sanja.

VII dan – nikakav poseban poriv za netom. Nigde inače ne računam (superjak) poriv da čujem neku pesmu koja mi udje u glavu.

VIII dan – takodje nikakav specijalan poriv. U nekim novinama video da Rupert Murdok tuži Skype zbog ‘Sky’ u imenu, pao LOL. Nisam izdržao da ne ispričam ekipi najnoviju ideju za startap kojim ću se ludo obogatiti, zavladati Internetom a zatim i svetom muahahaha (not really).

IX dan – treba nam Gugl da se setimo ko je Genadij Zjuganov (prisetimo se ovoga usput). Na plaži čitam Gerija Vejnerčaka. Počinjem da pišem post pod radnim nazivom Da li dizajn diskvalifikuje?

Virtuelni tvit: djasvi mi se, jadnom naslovu uprkos / Narod bez enciklopedije je kao čovek bez krštenice http://bit.ly/8YXYYI

X dan – pričamo o tome koliko mejlova očekujemo po povratku, procene idu od 15 do 300.

Poslednji, dan povratka – nastavljam (i bezmalo završavam) pomenuti post, a to radim u pre-predivnom baru ‘Kod Pedje’ i razmišljam o Vekijevoj ideji da čovek radi odavde (sa mora – Ade Bojane).

Bottom line, niko od nas nije zavistan od Interneta. :D Nije bilo kriziranja niti preterane čežnje, sem u nekim krajnje praktičnim situacijama poput pomenutog Genadija ili pesama sa Jutjuba.

I tu leži meni najveće iznenadjenje – umesto mejla, ćaske, Fejsbuka ili Tvitera najviše nam je nedostajao upravo Jutjub koji sadrži sve esencijalne hitove od Bed Intrudera do Kuća Pos’o kao i skoro sve druge pesme koje mogu da vam padnu na pamet kada vam se srcu najviše slušaju. :)

Jedna lična obzervacija – za svih ovih 10 dana nisam mogao da izbacim Internet sa svim različitim temama i aktivnostima vezanim uz njega iz glave. Shvatio sam i da razlog tome nije to što sam ‘navučen’ na net već to što isti bezgranično volim kao i to što volim posao kojim se bavim a koji je u potpunosti zasnovan na i usmeren ka Internetu.

Istovremeno ne mogu prenaglasiti koliko mi je ovaj oflajn odmor kao takav prijao te sovjetujem svim internetlijama da si priušte isti što češće, prija vala odmoriti se od mejlova, od ‘samo da proverim šta ima na Tviteru’, Rideru, Fejku, itd itd… :)